DEMISTIFIKACIJA SUPERMAMA

Ja nisam supermama. Super nisam, a mama sam zahvaljujući nevidljivoj božanskoj energiji koja me blagoslovila u trenutku kad sam to poželjela, kako bi naši životi i ovaj svijet bili obogaćeni za jedno prekrasno biće za koje sam sigurna da će mnogo dati svijetu. Međutim, licemjerno bi bilo reći da sam supermama. Baš zato što nisam supermama, sam super. Ja sam kaotična i smirena, uplašena i hrabra, nervozna i strpljiva, slaba i jaka, uredna i neuredna, nasmijana i uplakana, odmorena i mrtva-umorna. Sve sam to ja, kao i svi ljudi uostalom. Ja ne čitam knjige o odgoju, ja nisam članica grupa mama, ja odgajam instinktom i unutarnjim glasom. Ja ne pohađam tečajeve o dječjoj prehrani, ja ne moram čitati o štetnosti i dobrobitima cjepiva, o tome koliko treba dojiti, kad dijete skida pelene, kad treba početi jesti krutu hranu, treba li ili ne koristiti hodalicu, kakva sredstva za pranje moram koristiti, kada skidati temperaturu, kada skidati pelenu, koliko kuhati povrće….Read More

KAKO IZGLEDA JEDNO MOJE JUTRO S DVOGODIŠNJAKOM?

Jutro. Navila sam budilicu rano, kako bih u miru mogla popiti prvu jutarnju kavu, isplanirati dan i možda prekrižiti poneku stvar s moje to do liste (obično vezane uz kućanske poslove). Budilica zvoni, odgađam…zvoni i druga, samo još 5 minuta. Sinoć sam kao i uvijek zaspala u 2 ujutro. 5 minuta se pretvara u 20 min. Brzo se iskradam iz kreveta, radim kavu, popijem prvi gutljaj i čujem: mamaaa, mama, mama. Dolazim u krevet, naravno nema šanse da ga još malo uspavam, hoće dolje. „Mama Pepa, mama kaša“. Read More