karantena dan 9.

Doma smo, kao i velika većina vas. Muž, mala, pas i ja. Ne pravimo plasteline ni sapune ni vulkane. Razmišljamo samo o tome kako da preživimo dan, navečer možda pogledamo neki film i odemo spavati. Za mene koja sam people person, ovaj je period noćna fu*king mora. Nije toliko ni do druženja, koliko do toga što ništa ne radi, nemaš gdje otići i popiti kavu na suncu, sve je nekako sablasno i tužno. Za njega, koji je introvert, sve je ok, osim što ne može otići na posao. I on i ja, on više nego ja trenutno, radimo do daljnjega, od kuće. Zajedno. Uz malu bebu. I psa. Bože ima li te? Jesam, nezahvalna sam znam, i duša me boli samo kad pomislim na rodilje iz Petrove i njihove bebače….

nonići

Šetajući danas po kvartu naletjela sam na jednog preslatkog nonića, unuk mu je prepričavao svašta nešto, ja pola nisam pohvatala, ali nonić ga je pozorno slušao i propitivao. Toliko slatkoće, mirnoće i ljubavi u njihovom odnosu. Dva različita svijeta, dvije sasvim druge generacije, a idu ruku pod ruku tako savršeno. Naša mala Lavica ima jednu veliku veliku sreću: i s jedne i s druge strane obitelji ima žive (i zdrave) djedove i bake. Radno aktivne i zaposlene, što je i logično kada uzmemo u obzir vrijeme u kojemu živimo. U toj njenoj velikoj sreći ima i jednu malu nesreću, nonići joj nisu baš iza ugla. Jedni su bliže, muževi roditelji, a jedni su bome daleko (moji starci) i to na čak 500 kilometara daljine. Moglo je biti i gore, mogli…

samo ljubav

Razmišljala sam o tome da napišem neki super romantični post povodom dana zaljubljenih… na Antinu sreću, neću. Dok ležerno uz prvu (i jedinu) jutarnju kavu skrolam fejs i čitam komentare na postovima o istospolnim parovima i pravu udomljavanja djece, diže mi se želudac. Znači, doslovno mi se riga. Toliko negative i mržnje i gramatičkih grešaka na jednom mjestu. Prestrašno. Neee Elena pec pec… ne čitati komentare… i onda mi uleti u vidno polje neka baba i njen ”to nije prirodno”. Na tu rečenicu obolim. Momentalno. Pa j…. led, što su oni, svemirci? Pogodili ste temu, istospolni parovi i udomljavanje djece. Najiskrenije me boli briga (da ne budem prosta) za sve one ljude koji će prestati čitati moje kolumne jer je meni skroz ok da istospolni parovi udomljavaju (pa i posvajaju),…

supertata, a ne statist

Postalo je gotovo nemoguće, od kad sam počela raditi i bez obzira na to što ne radim puno radno vrijeme, napisati blog. Imam više naslova, hrpu natuknica, puno inspiracije, ali mi dani prepreprebrzoo prolaze. Doslovno lete. Moj dan izgleda u jednu ruku kaotično, a u drugu monotono. Izdajanje, spremanje, dojenje, šetanje četveronožnog ljubimca, posao, kuća, dojenje, ručak, kašice, spremanje, dojenje, uspavljivanje itd… Svaki se dan ponavlja iznova i glavna parola postala nam je ”Živote robijo” koju, i gora polovica i ja, ponavljamo cca. 100 puta na dan – nije da brojim. Moja gora polovica Muškarac kojeg sam ja odabrala, tata kojeg je Leona dobila. Kakav je takav je, naš je. Šalim se, da nema njega, vraga bi se ja već vratila na posao, vraga bi ja išla na pilates, na…

još samo 1 dan i kreće ”new year new me” bulls**t”

Drage žene, majke, kraljice, uskoro kreće postblagdanski detox. Jeste psihički spremne? Sa prejedanja čokoladom prelazimo na ispijanje zelenih čajeva, a s izležavanja na kauču na opake treninge aerobika ili pilatesa. Hrabrije biraju teretanu. Pripreme za ljeto su na vratima, neće se kile same skinut. Ajmo, još samo 8 ponavljanja. Is it just me, ili se mi žene uvijek i stalno na nešto spremamo? Spremamo se za Božić od kraja ljeta. Sve mora biti cici mici i svi moraju biti zadovoljni, što poklonima, što hranom, što društvom i aktivnostima. Onda nam dolazi Nova, pa moramo biti skockane i lijepe, a kuća kao s reklame Ferrero Rocher-a, a naše slike na Instagramu savršene. Onda okrećemo stranicu, sve loše odluke puštamo u staroj i donosimo more novih koje već za Valentinovo padaju u…

povratak

Bliži se. Bliži se Leoninih velikih 6 mjeseci. Njoj je svejedno imala ona 5 mjeseci i 20 dana ili 6 mjeseci i 10 dana. Meni, s druge strane, točno 6 mjeseci njena života, ni dan više ni manje, označava kraj porodiljnog dopusta i povratak na posao. Period koji nas čeka neće biti nimalo lak, ali mi smo dvije velike cure i sigurna sam da ćemo se već nekako snaći. A tu je i tata, nismo same. Pitanje koje su mi često postavljali ljudi koji me poznaju (a i oni koji me ne poznaju baš najbolje) je: “Pa zašto se vraćaš raditi? Zašto ne ostaneš cijelu godinu kući s njom kad ti je već država dala?” Drugo pitanje koje su mi većinom postavljale žene, dosta hladnokrvno moram priznati, glasi: “Je l’…

beba i pas u stanu od 62 kvadrata: treba li dijete odrastati uz kućnog ljubimca?

Da. Hvala na pažnji i do čitanja. Šalim se, idemo ponovo. Loki je član naše male obitelji već duge 2 i pol godine. Kada je došao u naš topli dom, bio je veličine mog dlana. Danas ima 7 i pol kila. Mali je, ali za****n. Zavoljeli smo ga odmah pri prvom upoznavanju. Od tog dana, naš stan malo češće i temeljitije čistimo, ali nikada nam nije smetala prljava šapa na laminatu ili koja dlaka na kauču. Doduše izabrali smo malu pasminu koja ne pušta baš previše dlaka, ne slini i ne smrdi. On je Shih Tzu, a to znači da je lud k’o kupus, i da za sebe misli da je veći od argentinske doge. Često je opasniji od bilo koje takozvane ”opasne pasmine” iako nema opasnih pasmina, već samo…

male bebe po cijele dane spavaju, i ostale zablude….

Spavati kao beba zapravo znači: teško zaspati, često se buditi i jesti po noći. Lavica ima već duže vrijeme problem sa spavanjem. Ona vjerojatno misli da mi nju uspavljujemo samo kako bi bez nje partijali u stanu, pa ne želi propustiti zabavu. Moja beba preko dana ne spava često, zaspe na 15 minuta 3 puta dnevno ili na po ure 2 puta dnevno. I preko dana su to borbe jer se gospođa umori i onda plače od umora, i naravno ne može zaspati. Kao i većina dojenih beba, zaspe na prsima, sa svojom ljudskom dudom u ustima. Što znači da sam ja zarobljena na krevetu, većinom ukočena, i da se ne mogu – ni onda kad ona spava – udaljiti od nje više od par centimetara. Najgori period Leoninog nespavanja,…

u potrazi za nekom novom ja

Kada smo odlučili imati bebu znala sam da više ništa neće biti kao prije…ali sam majčinstvo u mnogo čemu doživljavala drugačije. Danas, kada sam postala mama, zahvalna sam na tome, ali imam potrebu naglasiti da nije onaj dream job o kojemu svaka žena sanja. Gubim tlo pod nogama često, a najgore je što sam izgubila sebe. Sve ono što je činilo moj identitet nestalo je u trenu. Dragi mužu, ovaj blog posvećujem tebi. Ja nisam ona cura koju si upoznao kad joj je bilo samo 23 godine, kad je igrala bocu istine na nekoj glupoj ljetnoj školi, nisam više mlada nadobudna studentica, nisam više pretjerano našminkana, uvijek mirišljava i dotjerana, nisam više ona koja o svemu sve zna, sve prati i čita, ima 100 tema za razgovor, zanimljiva je i…