JEDINO GORE OD ŠOPINGHOLIČARKE JE ŠOPINGMAMA

Dobar dan, moje ime je Maja i ja sam šopingholičarka. Ne u toj mjeri da kupujem na 367 rata u Dioru, ali u onoj mjeri da kupim svaki tjedan barem jednu budalaštinu koja mi ne treba. Vazujer je okrugla i slatka, a takvu nemam. Čupavu instagram podlogu za fotkanje jer – imam instagram, jelte. Pidžamu. Pa pošto je kvalitetna se vratim i kupim još tri – za kumu i mamu i tetku. 

U toj mjeri sam šopingholičar. Sve, kao, ne trošim puno i ne kupujem veliko, ali mislim da trošim konkretnu svotu na sitnice. To je možda i gora opcija – da barem kupim nešto konkretno, znala bih gdje mi odoše pare. Ovako se svodim na klišej ‘barem jednu žvaku na blagajni.’

I nije to neki financijski problem, na svu sreću, koliko prvenstveno idem na živce sama sebi. Oduvijek sam smatrala da su odrasli ljudi u potpunosti financijski neovisni i savjesno i odgovorno raspolažu svojim primanjima, a ja sam takav promašaj. U prijevodu – ja sam blesava naivčina jer po ovom kriteriju, možda je 3% ljudi odraslo.

I još bih se nekako nosila sa svim tim da nema ove male prgavice kraj mene. Jer znamo da djeca uče iz primjera. Znamo da ih treba naučiti strpljenju i odgađanju ugode. Znamo da ne smiju jesti previše slatkiša, biti dugo pred ekranom i dobiti sve što ima padne na pamet. Nikako ne želim odgojiti malog monstruma, a kontroliranje želja i ne ugađanje svakom hiru ulazi u kategoriju ‘bitnih stavki’ kod spomenutog problema. I tu se sada moj hobi zvan ‘kupovanje gluparija’ kosi s našim životom i sprječava me u tome da budem ‘dobra mama’.

Morana je dijete koje ima sve. I puno više od toga. Morana ima mene da trošim pare na ‘uređivanje sobice’, na personalizirane jastuke i girlande, na posebne bajkovite slike, na šarene police sa slikovnicama. Morana ima i bake i tetke i ostalu tugujuću rodbinu kao i prijatelje, kojima fali, pa zato kad dođe, dobije brda i planine robe i igračaka. Jer, sirota, inače nema pa su oni tu da ju spase bijede i očaja. Morana ima mene i u kategoriji ‘nadoknađujem svoje djetinjstvo’, koje je bilo ispunjeno Barbikama tako da nemam pravu ispriku osim one najgluplje: ‘ali nisam imala ovako kul alternativne Barbike kakvih sada ima!! (Monster High, ako netko slučajno ne zna). Jer sve što ona želi, zapravo želim i ja i onda svaki puta pokleknem i kupim.

Lažem si da kupujem njoj, a zapravo kupujem sebi.

I onda sam ljuta idućih šest dana na sebe. A onda joj kupim nešto drugo i tako idemo u krug. I jasno mi je da sam tu problem ja – ne ona. Ona samo koristi situaciju, kao i svako drugo dijete. Ali ja se pokušavam kontrolirati. Pokušavam ne kupovati sebi. Pa ću valjda onda prestati kupovati i njoj.

Evo, nisam si kupila šarene tajce za vježbanje, brat bratu, barem šest tjedana! I tenisice sam pronašla koje sam zaboravila da postoje (!!!) pa ne moram kupiti nove. Hoću sad dobiti neku medalju ili nešto? Ali mi je muž razbio jednu Marinski šalicu tako da sada potajno skakućem po kući u iščekivanju – jer će kupiti novu. Rekao je da hoće. Mora.

Vidite?

Tako da u ovom trenutku, u trenutku u kojem se ja treniram da ne trošim pare na stvari koje nam ne trebaju, ja razmišljam koje boje šalicu želim i čekam poštara da donese Barbie kućicu. Ali nisam ja kriva, moja mama je – ona joj je dala pare za Barbie kućicu! I kako da se ja branim, pa ja sam život provela u svojoj Barbie kućici!

Zato nam treba otac, muž i staratelj. On nam treba da prevrne očima i kaže ‘baš vam je to trebalo, ha?’. Pa ćemo se malo pokunjiti i sutra probati ispočetka. Ovaj put zapravo. Ovaj put bez tajci, bez lutaka, bez šarenih koferića i novih haljinica s tilom. Ovaj put ćemo biti dobre i nećemo kupovati stvari koje nam ne trebaju.

Osim Barbie auta, naravno. Još samo to. Jer, ono, Barbie treba auto, nismo to mi izmislile. Probajte vi živjeti bez auta pa da vas vidim! Ali KAD kupimo autić, onda više nećemo. Časna pionirska.

Poznato?


MAJA

Istetovirana supermama s njemačkom adresom. Zaljubljenik u pisanu riječ, fitness fanatik i predani obožavatelj onesija. Jarac u horoskopu, novinar po zanimanju, mama po vlastitim preferencijama. Rođena sam na Božić, jedan od najhladnijih u povijesti Slavonskog Broda i to mi je zapečatilo sudbinu. Ledeni prsti, sumrak uz lampice i mračno sanjarenje moj su životni poziv. Nije bilo druge nego da sve to pretočim u pisanje. Drugačije ne znam! Tako je i nastao blog #misusovo, glavni i odgovorni krivac za sve izlete koje od tada imam. Borim se protiv predrasuda od kada znam za sebe, prečesto i nesvjesno tako da sam već profesionalac na tom polju. Sarkazam i humor moje su oružje. I kao pravi jarac u horoskopu, izrazito sam hladna i proračunata izvana, ali duboko duboko unutra čuči prava slavenska duša, topla, neiskvarena, ali nikada u potpunosti zadovoljna.

Blog: #misusovo
Instagram: @maja_marich

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.